Međunarodni dan mladih: Koliko vlast u HNK zaista radi na tome da mladi ostanu?

Piše: Redakcija portala Hercegovacki.ba

12. august, Međunarodni dan mladih, prilika je da se ponovo govori o generaciji od koje se očekuje da ostane, radi, zasnuje porodicu i gradi budućnost u Bosni i Hercegovini. Ali prije nego što mladima poručimo da ostanu, bilo bi pošteno pitati šta im Hercegovačko-neretvanski kanton konkretno nudi.

O mladima se mnogo govori. Gotovo svaki strateški dokument, izborni program i politički govor sadrži poruke o njihovoj važnosti.

Problem nastaje kada se postavi jednostavno pitanje: šta je konkretno urađeno da mladi u HNK-u imaju bolje uslove za život? Jer mladima nisu potrebne samo konferencije, paneli i prigodne poruke, potrebne su im konkretne politike.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Potrebna im je mogućnost da nakon završetka školovanja pronađu posao u svojoj struci. Potrebni su im programi koji će olakšati pokretanje vlastitog biznisa. Potrebno im je rješavanje stambenog pitanja, podrška mladim porodicama, kvalitetno obrazovanje i mogućnost da profesionalno napreduju bez odlaska iz svog grada.

A upravo tu se otvara prostor za pitanje odgovornosti vlasti u HNK. Mladi ne smiju biti samo stavka u strategiji razvoja kantona.

HNK ima strategije i institucije koje se bave pitanjima mladih, ali građanima je mnogo važnije vidjeti rezultat nego dokument.

Koliko je mladih dobilo posao kroz konkretne programe? Koliko ih je dobilo podršku za pokretanje biznisa? Koliko mladih porodica je dobilo pomoć pri rješavanju stambenog pitanja? Koliko je sredstava izdvojeno za omladinske projekte? Koliko je mladih ljudi uključeno u kreiranje politika koje se direktno odnose na njihov život?

To su pitanja na koja bi vlast trebala imati precizne odgovore.

Ne možemo mladima samo reći: „Ostanite“.

Mladi ne odlaze zato što im neko nije dovoljno puta rekao da ostanu. Odlaze kada procijene da im druga sredina pruža više mogućnosti.

Ako mladi čovjek u Mostaru ili nekom drugom gradu HNK-a ne može pronaći posao koji odgovara njegovom obrazovanju, ako ne može riješiti stambeno pitanje i ako nema osjećaj da se njegov trud vrednuje, teško je očekivati da će svoju budućnost vezati za ovaj prostor samo zato što ga ovdje nešto emotivno veže.

Zato pitanje odlaska mladih nije samo pitanje mladih. To je pitanje i ekonomije, obrazovanja, stanovanja, tržišta rada i odgovornosti vlasti.

Vrijeme je za mjerljive rezultate.

HNK ne može zaustaviti iseljavanje mladih jednom mjerom. Ali može učiniti mnogo više nego što se trenutno radi.

Potrebna je ozbiljna politika prema mladima, sa jasno određenim ciljevima, novcem i rokovima. Nije dovoljno napisati da su mladi prioritet.

Ako su prioritet, onda to mora biti vidljivo u budžetu, u programima zapošljavanja, u stambenoj politici, u obrazovanju i podršci mladim privrednicima.

I, možda najvažnije, mora biti vidljivo u tome da mladi ljudi imaju osjećaj da se njihov glas čuje i kada nisu izborna kategorija.

Međunarodni dan mladih zato ne bi trebao biti dan lijepih poruka o budućnosti. Trebao bi biti dan kada vlast polaže račun o tome šta je za tu budućnost konkretno uradila.

Jer mladi ne traže privilegiju. Traže priliku.

A pitanje za vlast u HNK nije koliko često govori o mladima, nego koliko je spremna uložiti da oni imaju razlog da ostanu?

BONUS ČLANAK

Tražite najbolju autopraonicu u Mostaru? PSE Mostar donosi vrhunsku uslugu i novu priliku za reklamu